Depresija
Mnogi od nas se osećaju tužno, bezvredno, beznadežno, usamnjeno i “depresivno” s vremena na vreme. To bi bila normalna reakcija na neke teške životne okolnosti, naročito na neku vrstu gubitka, kao što je smrt bliske osobe, gubitak posla, raskid veze, razvod. Ipak kad ova osećanja postanu neizdrživa ili dugo traju mogu nas ometati u svakodnevnom funkconisanju. Upravo ta disfunkcionalnost je jednaod ključnih razlika između “obične “ tuge i depresivne epizode.
Ako mislite da imate depresiju, niste sami, čak oko 10% odraslih imalo je bar jednu depresivnu epizodu tokom života.
Osoba sa depresijom može imati:
- Sniženo osnovno raspoloženje
- Napetost, ili osećanje praznine
- Osećaj beznadežnosti, bezvrednosti, pesimizma: Mislite da ne može biti bolja ili da ništa neće poboljšati sadašnju situaciju.
- Iritabilnost: Osećate se nemirno, nivo toleracije Vam je snižen, sve i svako Vas nervira.
- Osećaj krivice: Osećate se bezvredno, mislite da ste pogrešili, kritikujete sebe za ono što doživljavate da ste loše uradili.
- Gubitak interesovanja i/ili zadovoljstva za hobije i aktivnosti, koje su nekada voleli: Ne interesuju Vas hobiji, izbegavate druženja…
- Smanjen nivo energije, iscrpljenost, umor: Osećate se umorno, fizički iscrpljeno. Čak i manji zadaci su Vam naporni i iscrpljuju Vas ili Vam treba mnogo više vremena da ih započnete i završite.
- Usporenost pokreta i govora ili osećaj nemira
- Teškoće u koncentrisanju: Teško Vam je da se fokusirate, ili ne možete da ispratite radnju u tekstu ili na filmu
- Teškoće pri odlučivanju
- Poremećaj sna: Manje spavate, rano se budite ili nasuprot tome veoma dugo spavate, čak i tokom dana
- Promena apetita ili telesne mase: Ako ste značajno dobili ili izgubili na telesnoj masi.
- Bolovi, glavobolja, grčevi, digestivni problem bez fizičkog uzroka ili oni koji ne prestaju na odgovarajući tretman
- Misli o suicidu ili pokušaji suicida
Zašto se javlja depresivna epizoda?
Genetski faktori: Rizik za razvoj depresivne epizode je veći kod onih koji imaju u porodici rođaka koji je imao depresivni poremećaj. Smatra se da genetska predispozicija čini 40% rizika za razvoj depresivne episode, a da je interakcija gena i faktora okoline presudna za razvoj depresije. Ipak, ako je blizak rođak patio od depresije, to ne znači da ćete i Vi. Vaši životni izbori, veze sa drugim ljudima i načini coping skills su veoma važni i utiču na to da li ćete imati depresivnu epizodu.
Poremećaj na nivou neurotransmitera u mozgu: Depresija je posledica neravnoteže neurotransmitera (serotonina, noradrenalina i dopamina) u mozgu. Uspostavljanje ravnoteže neurotransmitera u mozgu može dovesti do popuštanja simptoma. Oređeni simptomi su povezani sa specifičnim neurohemijskim mehanizmima, te iz toga sledi da bi određeni antidepresivi mogli delovati na tačno određene simptome tj. dovesti do povlačenja simptoma. Što znači da nije svaki antidepresiv za svaku osobu, niti za svaku depresivnu epizodu. Psihijatar bi trebalo da se na osnovu klničke slike odluči za vrstu antidepresivne terapije.
Određena medicinska stanja: Ako imate hronične bolesti poput dijabetesa, karcinoma, bolesti srca, bolesti štitne žlezde ili patite od hroničnog bolnog sindroma, pod većim rizikom ste za razvoj depresivne epizode. Najčešće osim biološke osnove, koja igra važnu ulogu, npr nedostatak nekih hormnona (npr smanjen nivo tiroidnih hormona), na pojavu depresije utiče i osećaj bespomoćnosti, bezvrednosti, pa nekada i beznadežnosti koji prati hronična oboljenja, s obzirom da ljudi sa hroničnim oboljenjima imaju česta pogoršanja svog stanja, posledično loš kvalitet života i često su ograničeni onim šta smeju, a šta ne smeju da rade.
Zloupotreba supstanci: Osobe koje zloupotrebljavaju alkohol i droge, uključujući i lekove su podložije depresiji. Isto tako osobe koje su depresivne su sklonije konzumiranju navedenih psihoaktivnih supstanci, najčešće alkohola, jer na taj način pokušavaju da sebi olakšaju simptome.
Stres: Igra veoma bitnu ulogu, uprošćeno, u strasnim prolongiranim situacijama luči se hormon stresa kortizol, koji može uticati na pad nivoa serotonina, što dovodi do depresije. Najstresniji životni događaji su: smrt bračnog partnera, razvod, smrt bliskog člana porodice, izdržavanje kazne u zatvoru, sopstvena bolest ili povreda, osnivanje braka, otkaz s posla, odlazak u penziju, finansijski problemi.
Loša ishrana: Nedostatak određenih nutritijenata može činiti osobu podložnijom depresiji.
Traumatski događaji u detinjstvu: Zlostavljanje, vršnjačko nasilje, zanemarivanje može činiti da je osoba podložnija razvoju depresije.
Ukoliko se depresivna epizoda ne leči simptomi se mogu pogoršati i trajati mesecima, čak i godinama. Stoga je potrebno obratiti se stručnjaku. Način lečenja depresivne epizode zavisi od težine kliničke slike. Blaga depresivne epizoda može biti tretirana samo psihoterapijom, ali ukoliko se stanje pacijenta pogorša ili simptomi predugo traju, ili se radi o umerenoj i teškoj depresivnoj epizodi, tretman mora uključivati i lekove (antidepresiv ili kombinacija antidepresiva sa drugim lekovima). Koji antidepresiv ćete piti određuje psihijatar, a pristup je individualan. Kakav psihofarmakološki tretman ćeseprimeniti zavisi od kliničke slike, komorbidnih stanja, lekova koje osoba ima u hroničnoj terapiji.
Kako da pomognete sebi?
- Vežbajte: jedan od najboljih načina da doprinesete poboljšanju raspoloženja.
- Budite blagi prema sebi: Oporavak nije brz. Uglavnom antidepresivima treba nekoliko nedelja da bi pokazali svoje dejstvo. Nekim danima vam može biti dobro, drugim danima možete biti loše, stoga u početku tretmana ne očekujte od sebe previse i imajte na umu da je oporavak postepen. Pokušajte da se bavite aktivnostima koje Vam prijaju, npr šetnja, društvo drage osobe, prijatelja…
- Velike odluke ostavite za kasnije: nemojte se opterećivati velikim odlukama, iako treba da ih donesete, ako je ikako moguće trudite se da to uradite kada se Vaše stanje poboljša.
- Potražite pomoć od stručnjaka
Šta je visoko funkcionalna depresija?
Postoji mišljenje da je depresivna osoba ona koja leži dugo u krevetu, koja nema volje da ustane iz kreveta, stalno plače, koja je usporena, sporo i teško govori, razmišlja o samoubistvu, izbegava društvo… Nije uvreženo mišljenje da depresivna osoba može obavljati svoj posao na zadovoljavajućem nivou, čak biti uspešna i cenjena, ali i dalje imati snženo raspoloženje.
Neke osobe imaju određene osobine ličnosti, koji ih čine funkcionalnijim i pored simptoma depresije. Visokofunkcionalnu depresiju obično imaju ljudi, koji su perfekcionisti, odgovorni, koji rade po pravilima i žele da udovolje normama i zahtevima, koji su pred njih postavljeni. Ipak im za sve treba daleko više energije, a obaveze ih isrpe mnogo više nego pre.
Znaci i simptomi visokofunkcionalne depresije su slični depresivnoj epizodi, ali su manje izraženi. Oni mogu uključivati prvenstveno:
- Insomniju ili prekomerno spavanje
- Osećaj beznadežnosti
- Gubitak samopouzdanja
- Stalni osećaj gubitka energije
- Teškoće u donošenju odluka
- Teškoće u koncentrisanju
Simptomi mogu postojati većinu vremena, skoro svakog dana, nekada mogu trajati i do dve godine. Ljudi sa ovakvi stanjem funkcionišu dobro, ali uz veliki napor, koji ih iscrpljuje na duže staze.
Visoko funkcionalna depresija je stvaran problem i može imati velike posledice, ako se ne tretira. Ako potražimo dijagnozu HFD (high functioning depression) u klasifikaciji bolesti, reći ćemo da je najbliža dijagnozi koja nosi ime distimija. Odnosno PDD (persistent depressive disorder). Ova osoba ima sve simptome depresije, ali su oni mnogo manjeg intenziteta. To znači da osoba funkcioniše zadovoljavajuće, da je uspešna na profesionalnom/ soijalnom/ privatnom planu, ali sve zadatke ispunjava sa velikim trudom i naporom. Sve zajedno čini da kvalitet života te osobe biva lošiji, te posledično može doći do pogoršanja psihičkog stanja.
