Usluge
Pregled lekara specijaliste
Pod pregledom psihijatra podrazumevamo strukturisani (ciljani) psihijatrijski intervju. Psihijatar će Vas voditi kroz razgovor i ciljano pitati o simptomima poremećaja, ali i o životnim okolnostima, problemima sa kojima se suočavate, navikama… Na osnovu toga se odlučuje koji vid psihijatrijskog tretmana je najbolji za Vas. Lekar će Vam izdati izveštaj, koji će sadržati uputstva i smernice za lečenje u predstojećem periodu.
Nalaz i mišljenje psihijatra o sposobnosti klijenta za smeštaj u dom za stara lica
Procena psihičkog stanja klijenta u svrhu davanja mišljenja o sposobnosti za smeštaj u dom za stara lica. U sklopu obrade klijenta za pripremu za ustanovu za smestaj starih lica potrebno je i mišljenje psihijatra. Na osnovu psihijatrijskog intervjua se procenjuje da li je osoba podobna za smeštaj u ustanovu ovog tipa i eventualno propisuje odgovarajuća terapija.
Procena psihičkog stanja staraoca ukoliko je neophodno i mišljenje o sposobnosti klijenta za obavljanje starateljske uloge.
Šta podrazumeva psihijatrijski tretman?
Cilj psihijatrijskog lečenja je otklanjanje ili smanjenje intenziteta simptoma određenog poremećaja.
Pri prvom pregledu dobijaju se anamnestički podaci o klijentu, sa akcentom na aktuelno socijalno okruženje i vodeće znake i simptome zbog kojih se osoba javila psihijatru. Vrši se procena aktuelnog psihičkog stanja klijenta, odnosno evaluacija simptoma sa ciljem postavljanja dijagnoze psihijatrijskog poremećaja.
Prvi pregled obično traje sat vremena, ali može biti i kraći ukoliko stanje pacijenta to iziskuje, npr izrazita uznemirenost pacijenta, ili duži ukoliko to zahteva priroda samog poremećaja..
Postavljanje dijagnoze psihijatrijskog poremećaja je osnovni preduslov za uspešno lečenje, a vrši se na osnovu strukturisanog psihijatrijskog intervjua, koji sadrži pitanja o trenutnim tegobama, ranijim psihičkim tegobama, kao i pitanja o pacijentovom životu (personalnom, socijalnom i profesionalnom delu života). Pregled podrazumeva i procenu kapaciteta ličnosti klijenta radi prognoze ukupnog daljeg tretmana – farmakoterapije, eventualnih psihoterapijskih intervencija, dvosmerne saradljivosti ( komplijantnosti ).
Nakon eventualnog postavljanja dijagnoze poremećaja klijentu se u primerenoj meri objašnjava o kakvom poremećaju se radi, uz detaljno objašnjenje o daljem planu tretmana, očekivanom toku i mogućim neželjenim efektima prepisane farmakoterapije, kao i potencijalnim rizicima ukoliko se predviđeni tretman ne sprovede ili se zbog neadekvatne saradnje ne realizuje u punoj meri.
Kontrolni pregledi se obavljaju u unapred predviđenom ritmu. Usmereni su na evaluaciju postignutog, uspešnosti psihofarmakoterapije, kao i higijensko-dijetetskih i psihosocijalnih aktivnosti koje je klijent sam sebi postavio kao zadatak.
U skladu sa procenom vrši se korekcija farmakoterapije, podešavanje doze lekova ili izmena kombinacija lekova zbog eventualnih neželjenih efekata ili psiholoških razloga, uz obavljanje savetodavnog razgovora.
Kada treba da se obratite psihijatru?
- Ukoliko ste loše raspoloženi, osećate tugu, napetost, nemate volje, energije, ne radujete se, ili se radujete malo čemu, ukoliko ste izgubili interesovanje za aktivnosti koje su vas činile srećnim, imate lošu koncentraciju, problem sa apetitom, poremećaj sna
- Ukoliko imate suicidalne misli ili razmišljate o samopovređivanju
- Ukoliko ste napeti i/ili razdražljivi, kada veći deo dana osećate zabrinutost, ako je ta briga mnogo veća nego što bi se očekivalo u odnosu na životne okolnosti, ili ukoliko zbog navedenih simptoma ne možete da funkcionišete uobičajeno
- Ukoliko imate panične napade
- Ukoliko imate neprijatne misli koje Vam se nameću protiv Vaše volje
- Ukoliko ste doživeli neki tragičan događaj ili se suočavate sa stresom aktuelno ili potencijalno u neposrednoj budućnosti, neželjenim životnim događajima ili velikim promenama u životu
- Ukoliko ste primetili da otežano pamtite nove događaje i prisećate se na ranije, postajete češće skloni da “popunjavate” sećanja sa pretpostavljenim, najverovatnijim ili prenesenim od strane drugih osoba, ili primećujete da ste se izmenili u ponašanju, ili Vaši bližnji primećuju takve znake i simptome kod Vas
- Ukoliko imate uznemirujuće misli, sumanute ideje ili čulne obmane u vidu, za Vas neobičnih, slušnih, vidnih ili drugih telesnih senzacija
- Ukoliko ste loše raspoloženi, osećate tugu, napetost, nemate volje, energije, ne radujete se, ili se radujete malo čemu, ukoliko ste izgubili interesovanje za aktivnosti koje su vas činile srećnim, imate lošu koncentraciju, problem sa apetitom, poremećaj sna
- Ukoliko imate suicidalne misli ili razmišljate o samopovređivanju
- Ukoliko ste napeti i/ili razdražljivi, kada veći deo dana osećate zabrinutost, ako je ta briga mnogo veća nego što bi se očekivalo u odnosu na životne okolnosti, ili ukoliko zbog navedenih simptoma ne možete da funkcionišete uobičajeno
- Ukoliko imate panične napade
- Ukoliko imate neprijatne misli koje Vam se nameću protiv Vaše volje
- Ukoliko ste doživeli neki tragičan događaj ili se suočavate sa stresom aktuelno ili potencijalno u neposrednoj budućnosti, neželjenim životnim događajima ili velikim promenama u životu
- Ukoliko ste primetili da otežano pamtite nove događaje i prisećate se na ranije, postajete češće skloni da “popunjavate” sećanja sa pretpostavljenim, najverovatnijim ili prenesenim od strane drugih osoba, ili primećujete da ste se izmenili u ponašanju, ili Vaši bližnji primećuju takve znake i simptome kod Vas
- Ukoliko imate uznemirujuće misli, sumanute ideje ili čulne obmane u vidu, za Vas neobičnih, slušnih, vidnih ili drugih telesnih senzacija
- Ukoliko ste doživeli neki tragičan događaj ili se suočavate sa stresom aktuelno ili potencijalno u neposrednoj budućnosti, neželjenim životnim događajima ili velikim promenama u životu
- Ukoliko ste primetili da otežano pamtite nove događaje i prisećate se na ranije, postajete češće skloni da “popunjavate” sećanja sa pretpostavljenim, najverovatnijim ili prenesenim od strane drugih osoba, ili primećujete da ste se izmenili u ponašanju, ili Vaši bližnji primećuju takve znake i simptome kod Vas
- Ukoliko imate uznemirujuće misli, sumanute ideje ili čulne obmane u vidu, za Vas neobičnih, slušnih, vidnih ili drugih telesnih senzacija
Ukoliko ste loše raspoloženi, osećate tugu, napetost, nemate volje, energije, ne radujete se ničemu, ili se radujete malo čemu, ukoliko ste izgubili interesovanje za aktivnosti koje su vas činile srećnim, imate lošu koncentraciju, problem sa apetitom, poremećaj sna
Ukoliko imate suicidalne misli ili razmišljate o samopovređivanju
Ukoliko ste anksiozni, veći deo dana ste zabrinuti, ako je ta briga mnogo veća nego što bi se očekivalo u odnosu na životne okolnosti, ili ukoliko zbog navedenih simptoma ne možete da funkcionišete uobičajeno
- Ukoliko imate panične napade
- Ukoliko imate neprijatne misli koje Vam se nameću protiv Vaše volje
Ukoliko ste doživeli neki tragičan događaj, ukoliko se suočavate sa stresom, neželjenim životnim događajima ili velikim promenama u životu
Ukoliko ste primetili da zaboravljate, ukoliko primećujete izmene u ponašanju u sklopu demencije, ili ukoliko to Vaši bližnji primečuju
Ukoliko imate uznemirujuće misli, sumanute ideje ili halucinacije u vodu npr. glasova
O nama
Dr Slađana Ralević
Specijalista psihijatrije
Rođena u Beranama 1984. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2010. godine.
Specijalizaciju iz psihijatrije je završila 2018. godine. Trenutno je na subspecijalizaciji iz sudske psihijatrije.
Radila na Klinici za psihijatriju od 2010. do 2023. godine. Na Medicinskom fakultetu , Katedri za psihijatriju, bila zaposlena kao asistent do 2019. godine.
Pre otvaranja svoje ordinacije radila u specijalističkoj psihijatrijskoj ordinaciji “Dadasović”.
- +381 66 950 46 96
Kontakt
- Maksima Gorkog 46/3, Novi Sad
- ralevicss@gmail.com
- Dr Ralević: + 381 66 950 46 96